ZANIMLJIVOSTI
(kliknite na sliku da je vidite uvećanu u novom prozoru) |
 Banjaluka:
Položen kamen temeljac za izgradnju sinagoge
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsjednik Vlade RS Aleksandar Džombić, mnogorbrojni zvaničnici RS i predstavnici gradova Banjaluke i Modina prisustvovali su danas polaganju kamena temeljca za izgradnju jevrejskog kulturnog centra i sinagoge u Banjaluci.
Senator i savjetnik predsjednika RS Arie Livne zahvalio je predsjedniku Miloradu Dodiku, kao i gradonačelniku Banjaluke Dragoljubu Davidoviću što su zajedničkim snagama omogućili da Jevreji ostvare njihov dugo očekivani san, a to je početak izgradnje ovog hrama...
Ceo tekst sa sajta Nezavisne novine. Objavljeno 1.5.2011. |
21.4.2011. - Učimo o Holokaustu
 Čas istorije i muzičkog zajedno, u borbi za toleranciju, protiv agresije, antisemitizma… održan je 21 aprila 2011. godine u Tehničkoj školi „Novi Beograd“. Pod sloganom "Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi", profesor dr Žarko Korać, dr Milan Koljanin, ing. Aleksandar Mošić i medijator Marlena W. Pavlović, uspeli su da učenicima prvog razreda srednje škole dočaraju sve strahote koje su zadesile Jevreje u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. U uvodnom izlaganju dr Koljanin je na plastični način dočarao atmosferu u porobljenom Beogradu. Potresna priča o stradanju majke ing. Mošića duboko je ganula sve prisutne. Profesor Korać je u kratkim crtama objasnio suštinu nacističke ideologije i svu besmislenost njihove rasne teorije. Hor "Srpsko jevrejsko pevačko društvo" približio je učenicima bar deo bogatstva izvorne jevrejske muzike.
Nenad Fogel
Pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo, Ministarstva za rad i socijalna pitanja, Ministarstva vera, Opštine Novi Beograd i logističku podršku novobeogradske Kancelarije za mlade u četvrtak 21.aprila u prepunom amfiteatru Tehničke škole na Novom Beogradu održan je veoma uspešan javni čas „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi“ - muzika piše sećanja. Srpsko - jevrejsko pevačko društvo muzikom je dočaralo vreme pre rata, zatim stradanja i užase ratnog perioda, ali i nadu, optimizam posleratnog vremena. Setili smo se miliona jevrejskih žrtava, kao i ogromnih romskih i srpskih žrtava.
O istorijskim činjenicama, uz akcenat na dešavanjima u Beogradu, nešto više rekao je Dr. Milan Koljanin (Institut za savremenu istoriju), dok je bolnom, istinitom pričom o stradanju svoje majke preživeli, gospodin Mošić izazvao tajac učenika. Profesor Žarko Korać osvrnuo se na štetnost predrasuda i stereotipova, te divnim rečima pozvao učenike na toleranciju, razumevanje i jednakost. U publici su pored profesora, direktora škole i preko dve stotine učenika bili i režiser Goran Paskaljević, kompozitor Zoran Simjanović i Nenad Fogel , predsednik JO Zemun. Hor je premda u manjem broju, kako je direktor gospodin Vuković (nekad i sam horski pevač) rekao, iznenadio svojim dobrim zvukom „Kao da ih je četrdeset“!
Radionica/javni čas je bila najavljena u medijima ( TVB 92, Blic, Press, 24 sata, Novosti) , a TV Studio B te večeri u Dnevniku je dao iscrpan prikaz dešavanja u Tehničkoj školi.
Ovo je bila tek treća radionica.......nastavljamo dalje.
Marlena Weinberger – Pavlović
Predsednica, Srpsko - jervejsko pevačko društvo
(Galerija fotografija klikom sa sliku) |
17.4.2011. - Jevremova - ulica susreta
 Srpsko - jevrejsko pevačko društvo svoj nastup je započelo na samoj ulici izvođenjem tradicionalne jevrejske kompozicije Hava Nagila što je izazvalo veliki aplauz. Istovremeno to je bio poziv prolaznicima da uđu u predivno dvorište „Doma porodice Pavlović“ gde je održan „glavni“ mali nastup. Izvedene su dve sefardske romanse - Avre tu i Adio Querida, potom dve starosrbijanske pesme - Borjano, Borjanke i Magdo, Magdo (S. Mokranjca), Hor Jevreja iz opere Nabuko. Kraj je začinjen vedrom Hava Nagilom koja je ispračena aplauzima brojne publike u ritmu same kompozicije.
Premda zbog prehlade i maratona dobar deo pevača nije uspeo doći, Srpsko - jevrejsko pevačko društvo i u smanjenom sastavu ostavilo je veoma dobar utisak i stoga još jednom u blizini U.k „Parobrod“ uz gromki aplauz nastupilo sa nekolikom prigodnih kompozicija , dok su „uličnu scenu“ krasili old tajmeri.
Marlena Vajnberger Pavlović
|
Podmetnut požar u jevrejskoj sinagogi na Krfu (Tanjug)
 KRF - U jevrejskoj sinagogi na grčkom ostrvu Krf podmetnut je požar, u kome su oštećene knjige i neka dokumenta, saopštila je danas policija u Atini.
Nepoznati napadači upali su u sinagogu u starom delu grada Krfa, nakon tri sata ujutru po lokalnom vremenu i izazvali požar, navela je policija.
Sinagoga je u to vreme bila zatvorena i niko nije povređen, prenela je agencija Frans pres.
U sličnom napadu na sinagogu na ostrvu Krit prošle godine, uništeno je nekoliko stotina retkih knjiga.
Jevrejska groblja i spomenici u različitim delovima Grčke povremeno su meta napada.
U Grčkoj živi oko 6.000 Jevreja, a njihova zajednica u toj zemlji je desetkovana u odnosu na broj pre Drugog svetskog rata.
Ceo tekst sa komentarima iz Blica Online . Objavljeno 19.4.2011.
|
 Knjige posle 70 godina vraćene u svoj dom
Povodom obeležavanja 70. godišnjice od kada je usled bombardovanja do temelja uništena zgrada Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, danas je u Narodnoj biblioteci Srbije predstavljeno 796 knjiga izdavačke kuće „Geca Kon“, koje su 70 godina nakon što su ih nacističke vlasti zaplenile u Drugom svetskom ratu, otkrivene u fondu biblioteke lajpciškog Univerziteta i vraćene u Beograd...
Ceo tekst sa sajta Ministarstva kulture. Objavljeno 6.4.2011. |
Aja Jung: Najobimniji BFI do sada
„Igra je o životu... i život, sam“ moto je ovogodišnjeg 8. Beogradskog festivala igre koji će biti održan od 3. do 18. aprila. Plesne trupe iz Holandije, Belgije, Izraela, Italije i drugih zemalja igraće se u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu. „Ovo je najobimniji festival igre do sada, koji je i dalje prestižan u svetskim okvirima“, izjavila je Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre...
Ceo tekst sa sajta B92. Objavljeno 3.4.2011.
 Maršalov „Pevac” u Madlenijanumu
Na Beogradskom festivalu igre, večeras u Madlenijanumu, izraelska predstava za koju je autor nedavno dobio američku nagradu A.W.A.R.D.
Kompanija Baraka Maršala, iz Tel Aviva, druga je koja će se predstaviti publici na osmom Beogradskom festivalu igre.
Tačno jedan sat na pozornici Madlenijanuma večeras će biti njihov „Pevac”, komad koji je koreografu Maršalu, zimus u Los Anđelesu, doneo nagradu A.W.A.R.D (Artists With Audiences Responding to Dance)...
Ceo tekst sa sajta Politike online. Objavljeno 6.4.2011. |
Pojmovi za dnevnopolitičke potrebe
Šta Kosor ima sa antifašizmom
 Mladi antifašisti Hrvatske reagirali su na skorašnju posjetu premijerke Jadranke Kosor Memorijalnom centru Yad Washem u Izraelu, na kojem je istakla da je antifašizam u temeljima države koju vodi. Njihovo priopćenje prenosimo u cijelosti
Prije nekoliko dana premijerka Jadranka Kosor posjetila je Memorijalni centar Yad Vashem u Jeruzalemu. Tom prilikom je istaknula kako "žrtve holokausta nikada ne smiju biti zaboravljene" i u ime vlade Republike Hrvatske je iskazala "najdublje poštovanje svim žrtvama holokausta". Tada je također izjavila kako je “Hrvatska ponosna što u temeljima svoje državnosti ima antifašizam" i kako se Vlada "svakodnevno, a posebno u obrazovanju mladih trudi da se učini najviše što je moguće da se bezumlje holokausta ne zaboravi”.
Ovaj premijerkin posjet Izraelu je pravi školski primjer kako vlast koristi antifašizam u dnevno političke svrhe. Profesionalni političari se pred stranim delegacijama i državnicima hvale sa antifašizmom, pritom ne zaboravljajući da istaknu kako je antifašizam upisan u temelje hrvatske državnosti ili kako je u Saboru donesena Deklaracija o antifašizmu...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 4.4.2011.
|
Moskva
"Protokoli" nisu sporni za rusko tužilaštvo
 Tužilaštvo u Moskvi odbilo je zahtev za zabranu prodaje antisemitske knjige "Protokol sionskih mudraca" u Rusiji, saopštila je u ponedeljak nevladina Organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Ta organizacija je zatražila od tužilaštva da zabrani prodaju knjige ili barem da nametne obavezu izdavačima da upozore čitaoce da je reč o istorijskom falsifikatu čiji je autor jedan ruski policijski agent. Najveći broj istoričara se slaže da je “Protokole” napisao oko 1890. godine Matvej Golovinski, novinar rusko-francuskog porekla, operativac Ohrane, ruske tajne policije i antisemita.
U knjizi nastaloj 1901. govori se o navodnom jevrejskom programu za osvajanje sveta. Objavljivanje te knjige u Rusiji se podudara sa pogromima nad jevrejskim stanovništvom krajem 19. i početkom 20. veka...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 23.3.2011.
|
Poljska obustavila restituciju Jevrejima
 VARŠAVA – Jevrejske organizacije i vlasti SAD pobunili su se zbog odluke vlade u Varšavi da prekine rad na vraćanju imovine koju su konfiskovali nacisti tokom Drugog svetskog rata.
Poljska vlada odlučila je da suspenduje rad na restituciji za Jevreje zbog velikog deficita u budžetu. Taj potez je usledio samo tri godine pošto je premijer Donald Tusk najavio zakon po kojem će se jevrejskim porodicama vratiti 20 odsto od ukupne imovine otete u ratu.
„Neprihvatljivo je da Poljska ne može da nađe način da se suoči sa svojom odgovornošću”, izjavio je za nemački radio „Dojče vele” Ronald Lauder, predsednik Svetske jevrejske organizacije za restituciju...
Ceo tekst sa sajta Politika Online. Objavljeno 22.3.2011.
|
 Svaka se tajna dozna
Dior otpustio Galliana zbog antisemitskog ispada
Modna kuća Christian Dior otpustila je dizajnera Johna Galliana jer se pojavio video u kojem on u jednom pariškom baru dvjema ženama govori kako bi, da je Hitler pobijedio, sada i one i njihove obitelji bile mrtve, "ugušene j...... plinom"...
Ceo tekst sa komentarima sa sajta Monitora. Objavljeno 1.3.2011. |
Prvo šišanje
 Rabin Jošua i Miri Kaminecki već nekoliko godina žive u Beogradu. Osnivači su obrazovnog centra Habad Srbija. Ponosni roditelji upriličili su jedinstvenu ceremoniju proslave trećeg rođendana svom sinu Mendiju: šišanje po prvi put u životu. Prema jevrejskom običaju, detetu se kosa ne seče dok ne napuni tri godine.
Centralna ceremonija proslave trećeg rođendana, šišanje kose, zauzima važno mesto među jevrejskim običajima. Primenjuje se kod svih pripadnika jevrejskog naroda, bez obzira na matično područje i prastarog je porekla. Šta treću godinu života čini toliko posebnom? U Judaizmu, to je uzrast koji označava početak vaspitavanja deteta. Počev od tog dana roditelji su dužni da dete vaspitavaju tako da poštuje sve zapovesti Tore.
Prvi pramen kose odsekao je Mendijev deda, rabin Kaminecki, koji je za tu svečanu priliku doputovao iz Izarela. Ovoj lepoj svečanosti prisustvovale su i brojne zvanice iz jevrejske zajednice u Srbiji. Na molbu rabina Jošue Kamineckog učešće u simboličnom šišanju (odsecanje po jednog pramena kose) uzeli su predsednik Saveza Aleksandar Nećak i predsednici JO Beograda, Subotice i Zemuna: Jovan Elazar, Tomislav Halbrorh i Nenad Fogel.
Beograd, 21.02.2011.
(Galerija fotografija klikom sa sliku) |
Visoki talasi izbacili drevnu rimsku statuu
 TEL AVIV - Zahvaljujući velikim talasima koji su ovih dana udarali na izraelsku obalu Sredozemnog mora, otkrivena je rimska statua koja je vekovima bila pod vodom, objavila je danas izraelska uprava za antikvitete.
Bela mermerna figura žene u togi i sa sandalama na nogama, doduše bez glave, nađena je u ostacima klifa koji se obrušio pod silinom vetrova, talasa i kiše u drevnoj luci Aškelon na jugu Izraela.
"More nam je dalo ovu čudesnu statuu", rekao je Jigal Israeli iz te uprave.
Statua nema glavu, ni ruke, a visoka je 1,2 metra, teži 200 kilograma i datira iz vremena rimske okupacije tadašnje zapadne Judeje pre 1.800 do 2.000 godina.
Planirano je da statua bude izložena u muzejima, kao i na istom mestu nađeni ostaci rimskog kupatila i mozaika.
Međutim, druga izraelska arheološka nalazišta na severu u Cezareji pretrpela su veliku štetu u oluji, pa statua nije izazvala veliku radost.
"Ne smatramo da je to otkriće tako dobra vest. Bolje je da relikti ostanu skriveni i zaštićeni, nego otkriveni i oštećeni", rekao je jedan drugi neimenovani zvaničnik Uprave a prenele agencije.
Tanjug
|
Miša Blam: Džem - sešn sa samim sobom
Muzički prilog za noviju istoriju Srbije
 Ako ničeg drugog, ima ovde jedan, uslovno rečeno, levičarski pogled s one strane bajsa: "Pa, i mi Cigani imamo dušu!“. To „Cigani“ u Blamovoj knjizi ima i bukvalno značenje, budući da je nacionalna pripadnost džezera, kao, uostalom, i ostalih žrtava terora, bila loš predznak u vreme kad je Evropom tutnjalo fašističko ludilo
Mihajlo Miša Blam već prvim tomom trilogije u najavi Jazz u Srbiji (Beograd 2010, izdanje autora i Aleksandra Mihajlovića), u kojem obrađuje period od 1927. do 1944, poklanja - i doslovno, jer knjiga nije na prodaju, samo se poklanja - ovdašnjoj laičkoj i stručnoj javnosti, preciznije srbijanskom društvu, dragoceno svedočanstvo o Srbiji tih godina. Ne samo o muzici i orkestrima na koje sačuvana sećanja sežu do 1910, već i o političkim previranjima, cenzuri, sindikalnom organizovanju studenata - umetnika i tezgaroša, socijalnom miljeu Beograda različitih kasti u kojem se svet, valjda kao i danas, delio na one koji sviraju i one koji naručuju, a ponekad i plaćaju. Uglavnom škrto...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 14.12.2010.
|
 "Dobričin prsten" Seki Sablić
Nagrada za životno delo "Dobričin prsten" pripala je dramskoj umetnici Jelisaveti Seki Sablić, saopšteno je sinoć u Udruženju dramskih umetnika Srbije.
Odluku o ovoj istaknutoj nagradi doneo je predsednik žirija Vojislav Brajović, sa članovima komisije, koju su činile glumice Svetlana Bojković, Nataša Ninković i Nada Šargin, reditelj Egon Savin, teatrolog Jelica Stevanović i dramaturg Jovan Ćirilov...
Ceo tekst sa komentarima na sajtu Press Online. Objavljeno 10.12.2010. |
Radivoje Davidović
OD DAVIČA DO ČELEBONOVIĆA –ULICE BEOGRADSKIH JEVREJA
 Na 55. Međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu pojavila se monografija Radivoja Davidovića novinara i publiciste iz Beograda OD DAVIČA DO ČELEBONOVIĆA – ULICE BEOGRADSKIh JEVREJA. Izdavač knjige je ugledna izdavačka kuća „Čigoja štampa“ iz Beograda. Na 142 strane ove luksuzne knjige predstavljene su biografije najznamenitijih ličnosti jevrejskog porekla po kojima su nazvane ulice glavnog grada Srbije. Među sedamnaest odabranih su poznati Jevreji čija imena nose zemunske ulice: Rabin Alkalaj, Eli Finci, Oskar Davičo i Beža Albahari.
Knjiga se sastoji iz tri dela. U prvom delu autor opisuje nastanak beogradskih ulica počev od 19. veka iz koga saznajemo da je najstarija ulica sa jevrejskim nazivom Jevrejska ulica u starom delu Beograda poznatijem kao Dorćol i jedna od retkih koja je do današnjih dana zadržala prvobitni pravac. Među ulicama koje su postojale u Beogradu bile su Izrailjeva, Mojsijeva, Davidova, Avramova, Mandilova…Neke su dolaskom novih vlasti preimenovane kao što su ulica Moše Pijade (u centru Beograda, Železniku, Mladenovcu, Lazarevcu)) Pavla Papa, Naftali Demajo.U periodu od 2004. do 2008. godine Beograd je dobio veći broj ulica nazvanih po znamenitim Jevrejima: Alekse Čelebonovića, Rahele Ferari, Oskara Daviča, Gece Kona, i Elija Fincija...
Ceo tekst iz priloga (7.12.2010.)
|
Mišljenje bez sjaja slave
 Mario Kopić
Četvrtog decembra navršit će se trideset i pet godina od smrti Hannah Arendt (1906-1975), žene koja je po snazi i novosti svoje misli odskakala među filozofima prošlog vijeka. Iako je imala problema sa stenokardijom i pretrpjela zamalo koban srčani udar godinu dana prije smrti, govorila je bliskoj prijateljici Mary McCharty: ''I am certainly not going to live for my health'' (Sigurno neću živjeti za svoje zdravlje). Nastavila je pušiti kao i prije i držala podjednako mnogo javnih govora. Dan nakon američkog Dana zahvalnosti 1975. godine, kad se vraćala u svoj stan na Riverside Drive, u gornjem dijelu kvarta Upper West, s pogledom na Hudson, spotaknula se o rupčagu na kolniku izlazeći iz taksija. Osjećala je nakon toga laganu bol i naručila se za ljekarski pregled, ali ga je otkazala zbog kišnog njujorškog vremena. Njeni prijatelji, supružnici Salo i Jaenette Baron došli su na večeru nekoliko dana kasnije, 4. decembra. Nakon što im je poslužila kafu poslije večere, Arendtovu je uhvatio kašalj i izgubila je svijest. Umrla je od srčanog udara. Sahranjena je na malenom groblju Bard Collegea u Annendale-on-Hudsonu, pored svojega drugog supruga Hansa Blüchera. Danas se dva tamnosiva nadgrobna spomenika s jednostavnim natpisima nalaze pod krošnjama, jedan pored drugoga, a pred njima je kamena klupa koju je Hannah dala postaviti radi svojih dolazaka na groblje.
Ceo tekst sa sajta Peščanik. Objavljeno 02.12.2010.
|
Albahari u "Gradu"
Eros veštog pripovedača
 Ideja za roman rodila se u razgovoru koji je Albahari vodio sa prijateljem, a u kome je pomenuta mogućnost da mu se neki muškarac približno istih godina obrati rečima "Dobar dan, ja sam sinoć vodio ljubav sa vašom ćerkom"
Nove knjige - proza i prevodi - Davida Albaharija, okupile su u utorak, u gradskoj knjižnici beogradskog Kulturnog centra Grad, brojne poštovaoce Albaharijevih reči i dela, tim pre što se pisac koji već više od decenije živi u Kanadi, zadržao u Beogradu i posle Sajma knjiga dovoljno da i sam učestvuje u razgovoru o novim naslovimasa svojim čitaocima.
Promovisan je najnoviji Albaharijev roman Ćerka (izdavač Stubovi kulture), kao i još dve knjige ovog autora koje su objavljene ove godine - fotomonografija Pamtivek (Stubovi kulture) i Albaharijev prevod najnovijeg romana poznatog izraelskog pisca Davida Grosmana Do kraja sveta...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 10.11.2010.
|
 Predstavljamo učesnike jazz festivala u Beogradu
Reut Regev R*Time (poreklom iz Izraela)
Umetnički direktor Beogradskog Jazz Festivala, Vojislav Pantić, najavio je još jednu jazz muzičarku koja je u međuvremenu potvrdila svoje učešće na 26. BJF, Reut Regev, najnovije čudo sa njujorške avangardne jazz scene
Ova trombonistkinja poreklom iz Izraela pojavila se pre nekoliko godina, ali je tek njen nedavno objavljeni debi album “This Is R Time” skrenuo pažnju na njen raskošan talenat, zbog koga se ova umetnica s pravom smatra jednim od najvećih talenata na svetskoj jazz sceni...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 19.10.2010.
|
 17.10.2010 - Nastup Srpsko - jevrejskog pevačkog društva u Crkvi blažene device Marije.
Na poziv monsinjora Hočevara, beogradskog nadbiskupa, a u čast posete venecijanskog nadbiskupa, Srpsko – jevrejsko pevačko društvo je u nedelju, 17. oktobra održalo koncert u Crkvi blažene device Marije.
Koncertu su prisustvovali: vrh sveštenstva (nadbiskup banjalučki, sarajevski, ljubljanski,itd, predstavnici pravoslavne crkve, ambasadori, predstavnici državnih institucija i brojna publika.
Pored Srpsko - jevrejskog pevačkog društva nastupio je i Zemunski kamerni orkestar. |
 Fotogalerija: Karniflora
Život u Judejskoj pustinji
Fotografije Dejana Dizdara
Foto galerija sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 4.10.2010. |
 27.09.2010. - Klub matične kulture Zemuna proslavio „Dan osnivanja“
U prijatnoj atmosferi restorana „Tri lađara“, Klub matične kulture Zemuna proslavio je „Dan osnivanja“ 27. septembar. Predsednik Kluba, Đorđe Aćimović, imao je pune ruke posla da najavi i predstavi sve učesnike proslave. Pored sastava „Trio Orion“, učestvovali su Zemunski tamburaši, džez sastav „KMKZ“ i neprevaziđeni operski pevač Velizar, koga svi znaju kao Maksa. U pauzi njihovih nastupa predstavljali su nam se brojni pisci i pesnici iz Zemuna.
Posle zajedničke večere, mnogi su zaplesali uz prepoznatljive evergrin numere iz njihove mladosti.
U ime Jevrejske opštine Zemun, skupu su prisustvovali predsednik Nenad Fogel sa suprugom. |
 U Izraelu nadjen redak zlatnik
JERUSALIM, 11. avgusta 2010. (Beta-AFP) - Redak zlatnik star 2.200 godina nadjen je tokom iskopavanja na severu Izraela, saopštila je u sredu izraelska služba za antikvitete.
"Izvanredno očuvana kovanica, teška otprilike jednu uncu (27 grama), najveća je ikada pronadjena u iskopavanjima u Izraelu", naveo je zvaničnik odeljenja za numizmatiku Donald Arijel.
Zlatnik šest puta teži od prosečnih, iskovan je u Egiptu u vreme vladavine kralja Ptolomeja Petog i nosi lik princeze Arsinoje. |
Ukrajina
"Marš života" potomaka nacista i žrtava holokausta'
 Oko 200 nemačkih građana uzelo je tokom vikenda učešće u „Maršu života“ u Kijevu, simboličnom događaju kojim se traži oprost od žrtava holokausta i njihovih potomaka.
Zajednički marš potomaka nemačkih nacista i žrtava holokausta "stazom smrt" je kulminirao pred spomenikom u kijevskoj uvali Babin Jar, gde je veći deo lokalne populacije ubijen tokom nemačke okupacije Ukrajine od 1941. do 1943. godine. Među streljanima je najviše bilo Jevreja ali i sovjetskih ratnih zarobljenika, partizana, ukrajinskih nacionalista, Roma i svih drugih koji su smatrani za pretnju nemačkoj vladavini...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 9.8.2010.
|
 Fotogalerija: Eilat, Izrael
Ukus Crvenog mora
Elektronske novine objavljuju galeriju fotografija iz Eilata fotografa Dorona Nisima. Objavljeno 7.8.2010.
|
Pismo palestinskom prijatelju
Gaza film festival
 U nekoj vojnoj bazi, ili na nekom nosaču aviona, svejedno, potpisaće se novi sporazum. Mirovne trupe srušiće zidove, ohladiti i zapečatiti usijane cijevi, njihovi buldožeri raskrčiće ruševine, obnoviće se kuće, najloni na oknima zamijeniće se staklima, poteći će voda iz cijevi i svjetlo iz žica. Obnoviće se banke i bogomolje, a uz zakrpljene ceste otvoriti pijace polovnih automobila. U međuvremenu konvoje humanitarne pomoći zamijeniće konvoji čipsa, žvaka, kalodonta i coca-cole, a magacini ADRE s brašnom i rižom postaće preko noći moderni šoping-centri. Nezaposlenost će se hraniti demobilisanim borcima, ljudi će mijenjati dva prijatelja za jednog žiranta, pustinja će zauvijek nestati iza bilborda s reklamama za mobitele i cigarete, auto-selere i marko-dilere
Dragi palestinski druže,
Guglam strašne slike Tvog grada - muškarac koji nosi ranjeno dijete, dječaci na plaži za vrijeme primirja, žene skrhane očajem, podjelu humanitarne pomoći, ljudi koji trče pogrbljeni pod fijukom granata... - i zamišljam Tebe u bunkeru među ruševinama. Bolio te klinac-palac i za Fatah i za Hamas, i za Rabina i za Arafata, imao si porodicu i posao, i svijet bez granica u planovima, živio si u svom malom gradu bogate istorije i siromašnih kvartova, a onda su izbori pogužvali Sporazum iz Osla i Gaza je zalivena mržnjom i nasiljem. Dobio si pušku i zonu odgovornosti, i sad sjediš sam pod zemljom, zagledan u dane, sedmice, mjesece i godine života koji otiču besmisleno kao voda iz probušenog kanistera u vreo pustinjski pijesak...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 5.8.2010.
|
Rumunija
Kovanica u čast patrijarha antisemite
 Predstavnici uticajnog američkog Memorijalnog centra holokausta zatražili su od Centralne banke Rumunije da povuče iz opticaja kovanicu izdatu u čast bivšeg verskog vođe koji je zastupao antisemitske stavove i pozivao Jevreje da napuste Rumuniju.
Direktor Memorijalnog centra Radu Joanid rekao je da je bio "šokiran" odlukom banke da pusti u opticaj kovanicu sa likom bivšeg patrijarha Mirona Kriste koji je na čelu rumunske pravoslavne crkve bio od 1925. do 1939. godine. Joanid je podsetio da je bivši patrijarh i premijer zemlje od 1938. do 1939. odgovoran za revizuju zakona o državljanstvu, na osnovu koje je oko 250.000 Jevreja izgubilo državljanstvo ili za 37 odsto ukupne jevrejske populacije u Rumuniji.
Direktor američkog muzeja zatražio je, obraćajući se guverneru Centralne banke privatnim putem, da povuče kovanicu. Primerak tog pisma dobila je na uvid agencija AP, a kovanicu je Banka izdala 15. jula...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 3.8.2010.
|
Izrael
Ko ima pravo da bude Jevrejin?
 Izrael je upozoren na rizik od otuđenja jevrejske dijspore ukoliko se potvrdi usvajanje kontroverznog zakona kojim se namerava redefinisati ko ima pravo da sebe naziva Jevrejinom, piše u subotu Telegraph.
Britanski list navodi da je ova gužva stvorila od izraelskog premijera nevoljnog arbitra u potencijalnom sukobu istorijskih razmera između američkih jevrejskih lidera i visokih zvaničnika iz redova njegove koalicije. Mnogi se plaše da bi neslaganje moglo da dovede do velikog razdora u jevrejskom svetu i premijer se sada suočava sa izborom dalje izolacije zemlje ili mogućeg pada njegove vlade, piše Daily Telegraph. Netanjahu je rekao ove nedelje da bi predlog mogao da „podeli jevrejski narod“ a poslednjih dana je izraelski premijer bukvalno zatrpan sa desetinama hiljada pisama i mejlova američkih Jevreja, koji su ga kontaktirali preko svojih rabina...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 24.7.2010.
|
Otkriće
Frankova lista Jevreja za deportaciju nacistima
 Pri kraju drugog Svetskog rata 1945. godine, Frankov režim je naredio uništavanje dokumenata sa podacima Jevreja u Španiji, koji su izrađeni na zahtev Hitlerove Nemačke. Međutim, jedan primerak originalnog dokumenta kojim se nalaže popis Jevreja otkriven je u Saragosi od strane Jakoba Izraela Garzona, novinara jevrejskog porekla.
Ovo otkriće baca novo svetlo na popularno mišljenje da je španski diktator štitio Jevreje tokom holokausta, jer pokazuje da se on zapravo spremao da pošalje 6.000. pripadnike španske jevrejske zajednice za Nemačku gde bi bili ubijani.
Frankov zloglasni Bezbedonosni direktorat je 13. maja 1941. godine poslao dopis svim pokrajinskim upravama sa naredbom da se načini lista „domaćih i stranih Jevreja koji žive u provincijama i navede njihova politička i društvena pripadnost, životni stil, komercijalne aktivnosti, prava situacija, nivo opasnosti i politička koncepcija“...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 22.6.2010.
|
 Madrid
"Rat" izraelskih i španskih gejeva zbog Gaze
Delegaciji gej stanovnika Tel Aviva je povučeno učešće u madridskom gej prajdu, jer vlasti izraelskog grada nisu osudile nedavni napad na flotu koja je nosila humanitarnu pomoć ka Gazi, kada je ubijeno devet turskih aktivista.
„Nakon onoga što se desilo, i s obzirom da smo mi aktivisti borbe za ljudska prava, bilo bi divljački da oni uzmu učešće“ – objasnio je Antonio Poveda iz Španske federacije lezbejki, gejeva, transseksualaca i biseksualaca. Telavivska grupa je reagovala besno na ovu odluku, tvrdeći da su madridski aktivisti postavili pogrešno prioritete mešanjem smrti devet učesnika flote sa gej paradom.
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 10.6.2010.
|
… slavu pevanjem prenose!
 U petak, 14. maja u prepunoj Sali Ruskog doma, u produkciji kuće ’’Rackov Arts’’, održan je koncert posvećen Danu pobede. Srpsko – jevrejsko pevačko društvo (osnovano 1876. danas pridruženi član Jevrejske opštine Zemun) nastupilo je pored prvaka beogradske opere Olivera Njega, pijaniste Miloša Mihajlovića, profesora Rackova, i brojnih drugih umetnika. Elegantni kao uvek, prigodnim programom oduševili su publiku i ukrasili veče. Maestro Đorđe Stanković, uvek pun iznenađenja, ovoga puta šarmirao je i iznenadio sve u sali svojim solo nastupom. Kasnije smo saznali da je to bila omiljena kompozicija gospođe Marine, supruge gospodina Konuzina, ambasadora Rusije, koji su pored brojnih zvanica bili u publici.
Na programu su bile ruske (partizanske) kompozicije i splet naših partizanskih pesama, danas gotovo zaboravljenih. Starija publika ih je prepoznala i zapevala, a mlađa je aplaudirala u ritmu. Verovatno nikada nisu ni čuli šta to huči Sutjeska, Komandant Sava, lepo stoji partizanska bluza... Nije moglo proći bez bisa tako se salom zaorila dobro znana Kaćuša, što je izmamilo i poneko bravo.
Mi, srednjih godina morali smo se setiti, ne tako davnog, vremena u kome smo odrasli i obaveznog programa naših horova u osnovnim školama! Kako je vreme proletelo.
Danas većina članova hora nije ni čula za ove kompozicije, ali s obzirom na brzinu kojom su ih savladali postoji šansa da ih nazovemo evergrinima. Brzo se uče i svima odgovara poletan ritam! Pošto je to samo prigodni program, po principu sad pa ko zna kad, vraćamo se pripremi našeg redovnog programa – jevrejskim, srpskim i svetskim majstorima, za celovečernji koncert koji nam predstoji.
Marlena Weinberger – Pavlović
|
Sjedinjene Države
Okoti majko fašistu debila
 Britanski Daily Mail u utorak donosi priču o maršu američkih neofašista u Los Anđelesu i majci koja veliča Hitlera, veruje da se Holokaust nikada nije desio i želi da sve svi ljudi koji nisu bele rase deportuju iz Sjedinjenih Država. Tamnoputim ljudima je zabranjen ulaz u porodični dom a njena deca su od malih nogu naučena da ukoliko ne prate ideologiju bele nadmoći da će biti odbačena.
„Svi oni koji nisu iz Amerike moraju biti poslati tamo odakle su došli, i moja deca i ja ćemo se boriti da se to desi“ – kaže Sintija Kin iz Springfilda, Misuri u trenutku dok, se sa svoja dva deteta Bredom (23) i Arijanom (17), sprema za nacistički marš u Los Anđelesu. „Ponosna sam na svoju decu i na njihova uverenja“. Ova nezaposlena nacistička majka ima dvoje dece sa tri različita oca, i veruje da svi oni dele njena rasistička uverenja.
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 11.5.2010.
|
|
Muka pred izbore
Mijenjati Ustav BiH
 Ustav BiH treba promijeniti prije predstojećih izbora, piše britanski list "Guardian", komentarišući presudu međunarodnog suda u Strazburu o slučaju ambasadora BiH u Švicarskoj Jakoba Fincija.
Finci je, podsjeća Guardian, Jevrej koji je tužio svoju državu BiH Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strasbourgu zato što on, prema važećem Ustavu, ne može da se kandiduje za člana Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, niti za člana Predsjedništva.
Sud u Strasbourgu presudio je krajem prošle godine da u "savremenom demokratskom društvu nisu opravdana bilo kakva ograničenja uvedena na osnovu pripadnosti bilo kojoj etničkoj grupi". Ovakva presuda, piše autor teksta, praktično znači da bi Ustav BiH trebalo da se mijenja prije isteka roka za kandidovanje krajem mjeseca...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 24.4.2010.
|
 Cigarete sadrže svinjsku krv, kaže akademik
Cigarete mogu da sadrže tragove krvi svinja, kaže australijski akadem sa upozorenjem da verske grupe mogu smatrati "veoma uvredljivim"ovo skriveno prisustvo.
Univerzitetski profesor u Sidneju Sajmon Čepmen ukazuje na nedavno holandsko istraživanja koji je identifikovao 185 različitih industrijskih koristi svinja - uključujući i upotrebu hemoglobina u filterima cigareta ...
... "Jevrejska zajednica svakako treba ova pitanja izuzetno ozbiljno da shvati Islamske zajednice takodje, kao i mnogi vegetarijanci...."
Više od TheVest.com.au (na engleskom)
|
 Venčali se Saša Baron Koen i Ajla Fišer
Komičar Saša Baron Koen oženio se svojom devojkom Ajlom Fišer, objavio je magazin "OK!" prenoseći napise australijskog časopisa "Vumens dej".
Koen (38) i njegova 34-godišnja partnerka iz Australije venčali su se prošle nedelje na privatnoj jevrejskoj ceremoniji u Parizu. Glumica je vest potvrdila u i-mejlu poslatom prijateljima: "Venčali smo se! To je bio ubedljivo najlepši dan u mom životu"...
Ceo tekst iz Blic Online od 22.3.2010.
|
Neonacista na slobodi
Pet godina zatvora i negiranje Holokausta prestaje
 Nemački desničar Ernst Zundel pušten je u ponedeljak iz zatvora nakon odslužene petogodišnje kazne zbog negiranja postojanja Holokausta, što je nešto što nije ponovio po puštanju.
Zunedl (70) je 2005. ekstraditovan u Kanadu nakon što su ga SAD deportovale zbog kršenja imigracionih zakona, potom je i Nemačka izdala poternicu za njim. Grupa od 20 ljudi je sačekala Zundelov izlazak na slobodu povicima „bravo“ dok su mu neki od njih uručili cveće u trenutku dok je prolazio kroz čelična zatvorska vrata...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 01.03.2010.
|
Transformacija poljskog neonaciste
Od skinheda do ortodoksnog Jevreja
 Kada Pavel pogleda sebe u ogledalo, on i dalje ponekad može da vidi neonacističkog skinheda koji gleda u njega - osobu koja je nekad bio pre nego što je počeo obrijanu glavu da prekriva sa jamurlke, osobu koja menja fašističku ideologiju za Toru i nekoga ko se odrekao nasilja zarad ljubavi prema Bogu.
„Svaki dan se borim da izbrišem svoje ideje iz prošlosti“ – kaže Pavel (33) ortodoksni jevrej i bivši vozač kamiona, ironično napominjući da je prestao da mrzi jevreje tako što je postao jedan od njih.
„Kada pogledam svoju staru sliku kao skinheda, osećam se posramnljeno. Svaki dan se kajem i molim za oprost. Svaki dan i svaki sat. Ima mnogo toga što se mora nadokanditi“ – kaže on. Pavel, koji sada koristi i svoje hebrejsko ime Pinčas, traži da mu ne pominjemo prezime iz straha da bi njegovi nekadašnji fašistički prijatelji mogli da naude njegovoj porodici...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 26.2.2010.
|
Vatikan stavlja na Internet arhive iz Drugog svetskog rata
 Vatikan je u utorak najavio da će "uskoro" postaviti na Internet neke od arhivskih dokumenata iz doba Drugog svetskog rata kako bi smirio kontroverze u vezi sa postupcima tadašnjeg pape Pija Trinaestog.
Vatikanski list "L'oservatore romano", najavljujući ovakav plan papske države, naveo je da će biti "omogućen pristup istorijskoj istini", a kako su u utorak rekli zvaničnici Vatikana, dokumenta će biti dostupna uskoro.
Grupa jevrejskih i katoličkih istraživača obradila je prošle decenije 11 tomova materijala i zaključila da je potrebno više podataka kako bi se moglo zaključiti da li je papa Pije uradio sve što je mogao kako bi odvratio naciste od nauma da istrebe evropske jevreje. Neki jevreji i drugi tvrde da je Pije trebalo da učini više, i gnevni su zbog skorašnje odluke pape Benedikta Šesnaestog da Pija kanididuje za sveca...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 19.12.2009
|
 Australski teniski junior jevrejskog porekla Sean Berman igrao u finalu Australian Open
Tekst iz The Australian Jewish News (na engleskom)
|
 Slobodanu Šnajderu Kišova nagrada
Na natječaju za najbolji neobjavljeni dramski tekst inspiriran djelom i životom književnika Danila Kiša pobijedio je Slobodan Šnajder, a nagrađen je za tekst Enciklopedija izgubljenog vremena
O pobjedniku je odlučio peteročlani žiri natječaja koji je raspisalo Kraljevsko pozorište Zetski dom s Cetinja. Na natječaj radove su mogli prijaviti autori s prostora bivše Jugoslavije, a u užem izboru iz 56 pristiglih radova našli su se još Ovo oko nas Nade Bukilić iz Podgorice, Komedijant slučaj Aleksandra Novakovića iz Beograda, Mortifikacija Duška Mrđe iz Banja Luke i Hommage sedma vrsta Boštjana Potokara iz Ljubljane...
Ceo tekst sa sajta H-ALTERObjavljeno 22.1.2010.
|
Umrla zaštitnica Ane Frank
 Mip Gis, žena koja je pomogla porodici Ane Frank da se tokom Drugog svetskog rata skriva od nacista, preminula je u 100. godini. Mip, koju je Oto Frank, otac Ane Frank, zaposlio kao sekretaricu u svom porodičnom preduzeću, sa još troje kolega pristala je u proleće 1942. da pomogne svom poslodavcu da sakrije svoje bližnje.
Početkom jula te iste godine četvoročlana porodica Frank, kojoj se kasnije pridružilo još četvoro ljudi, prebacila se u tajno skrovište uređeno u zgradi u kojoj se nalazilo porodično preduzeće, nedaleko od kuće u kojoj su živeli.
Tokom dve godine Mip Gis i troje njenih kolega brinuli su o svakodnevnom snabdevanju hranom i bezbednosti svih osmoro sakrivenih ljudi. Ali početkom avgusta 1944. anonimni doušnik prijavio ih je Gestapou, pa su svi bili uhapšeni i upućeni u koncentracioni logor.
Nakon odlaska Gestapoa, Mip Gis je u tajnom skrovištu pronašla rukopis Ane Frank koji je brižljivo čuvala. Na kraju rata rukopis je predala Otu Franku, jedinom preživelom od osmoro ljudi u čijem je skrivanju pomagala.
Rođena kao Hermine Santrušic 1909. u Beču, preselila se u Amsterdam 1922. bežeći sa svojima od nestašice hrane koja je vladala u Austriji. U porodici koja ih je prihvatila dobila je ime Mip. Za svoje zasluge dobila je brojna međunarodna priznanja, a holandska kraljica Beatriks dodelila joj je plemićku titulu.
Tanjug, januar 2010 |
Pozivamo članove i prijatelje naše zajednice da nam šalju svoje priloge ili informacije o važnim ili interesantnim dogadjajima. Materijal će biti objavljen u jednoj od naših rubrika sa naznakom imena dobrovoljnog saradnika.
Naš e-mail: jozemun@EUnet.rs
|
| ARHIVA STARIJIH PRILOGA |
| Natrag na vrh stranice |
|
